Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

O Facebooku sam toliko puta pisao i pričao da se, ako uzmemo i u ozbir da nisam jedini već bolje reći jedan u gomili, postavlja pitanje koliko je uopšte realno napisati nešto o istom što nije toliko puta napisano, i dosadilo naravno. Verovatno nije, ali opet sa druge strane iz istog razloga sa nekim od prethodnih tekstova iz serijala #diplomski, lepo je da se na jednom mestu nađe, koliko toliko, kompletan priručnik o korišćenju istog. Svakako ne može da škodi.

Nastup na društvenim mrežama

Suština prisustva na društvenim mrežama, pored neminovnog broja ljudi koji se na njima nalaze, je i u mogućnosti ostvarivanja real-time interakcije sa zainteresovanim stranama. Na taj način, sajtove za druženje pretvaramo u svojevrsni korisnički servis, mesto gde se ljudi mogu dalje raspitati o mogućnostima koje im naša organizacija pruža, i sve to ne odlazeći sa sajta na kom provode najviše vremena.

U Srbiji imamo nekoliko popularnih društvenih mreža, kako globalnih tako i lokalnih, a među najpopularnijim su Facebook, Twitter i Karike. One nam pružaju različite mogućnosti promocije, i kao takve biće uključene u naš nastup.

NjKV Facebook

Facebook kao trenutno najpopularnija društvena mreža privlači jako puno pažnje kada je korporativni nastup u pitanju. Zbog činjenice da preko dva milliona ljudi samo iz Srbije koristi Facebook (vrlo diskutabilan podatak), različite starosne strukture, marketinška odeljenja se na najrazličitije načine trude da privuku pažnju ovih korisnika. I ako postoje brojne spekulacije oko toga kako biti predstavljen da Facebook-u, jedini pravi odgovor leži u preporuci samog servisa koja poslovnim subjektima daje mogućnost otvaranja Facebook strane. Naravno to nije jedini način na koji se može neko predstaviti ali je dugoročno najsigurniji, kako se obični profili koji se prave za kompanije često brišu, a grupe imaju nekoliko ograničavajućih faktora. Odličan tekst vezan za ovu dilemu napisao je Istok pre par meseci.

Prednosti i mane Facebook strana i grupa

Fan stranice se prave sa namerom razvijanja interakcije, između postojećih i budućih klijenata i interesnih strana. Aktivnošću ovih, a zahvaljujući viralnoj prirodi Facebooka, imamo priliku da zainteresujemo mnogo veći broj ljudi. Ovo funkcioniše na način svi članovi fan stranice postaju svojevrsni brend advokati našeg brenda, kako što se svaka njihova aktivnost učinjena na stranici prikazuje njihovoj mreži prijatelja.

Sa druge strane, ova interakcija se obavlja u realnom vremenu kako se svi zvanični postovi načinjeni na istoj, automatski pojavljuju i u news feedu fanova. Za razliku od slanja privatnih poruka, komunikacija kroz news feed možda ima manju vidljivost, ali manje iritira krajnje korisnike i ostavlja mogućnost dvosmerne komunikacije celoj bazi korisnika.

Svakako najzanimljivija opcija koju nude fan strane jeste mogućnost proširenja funkcionalnosti istih dodavanjem besplatnih ili komercijalnih aplikacija. Na taj način dobijamo mogućnost da koristeći Facebook kao platformu preselimo deo našeg poslovanja na isti. Ovo posebno dobija na značaju ukoliko se naš biznis bazira na Internetu.

Interesatno je da sam u toku pisanja diplomskog kao primer dobro integrisane aplikacije na fan stranu iskoristio poznati brend restorana Pizza Hut koji je na svoju stranu integrisao aplikaciju za naručivanje pica po želji korisnika identičnu onoj koju imaju na svom sajtu. Na ovaj način su omogućili korisnicima Facebooka da, ne odlazeći sa sajta naruče hranu preko Interneta čime olakšavaju sam izbor krajnjem korisniku, ali i koriste društveni kapital svakog od korisnika aplikacije tako da promovišu dalje svoju aplikaciju među njihovim prijateljima. Nekim čudom, te aplikacije više nema, no u međuvremenu sam shvatio da imamo odličan domaći primer Facebook naručivanja hrane u vidu, koga drugog omiljenog nam Donesi.com, koji je isto to uradio na svojoj Facebook strani. Po ko zna koji put, svaka čast za Ziru i ekipu.

Jedna od ključnih prednosti kreiranja fan strana na Facebooku je činjenica das u potpuno besplatne, a od nas zavisi koliko će se dalje ulagati u njen razvoj i održavanje. Tako, bez ikakvih troškova izrade tehničke platform dobijamo jedinstveni korisnički servis za komunikaciju sa našim korisnicima, a poruke koje komuniciramo mogu ići od predstavljanja proizvoda pa sve do potrage za novim kadrovima za našu kompaniju. Tako poznati energetski napitak Red Bull i kompanija koja stoji iza njega svojim fanovima pruža mogućnost zapošljenja putem Facebooka, gde redovno osvežava informacije o otvaranju novih pozicija. Ovime, ne samo da ima priliku da dođe u kontakt sa zainteresovanim stranama već i daje dodatnu vrednost svakoj osobi koja se učlani na samu stranu odavajući sliku kompanije koja brine o svojim potrošačima.

Facebook kao izvor saobraćaja

Na kraju Facebook se pojavljuje i kao snažni izvor saobraćaja kada je promocija sajtova u pitanju. Ovo je posebno interesantno za Internet medije, jer je Facebook kao mesto na kome se razmenjuju informacije između prijatelja, u stanju da dovede i nekoliko hiljada poseta samo putem fan strane. Deljenje sadržaja sajta više puta u toku dana podseća korisnike da je naš sajt aktivan i pomaže im da budu stalno informisani, ne napuštajući svoje mesto za prijatelje čime medij kao brend dobija posebnu -emotivnu notu. Ovde treba imati na umu da se deljenje sadržaja ne vrši previše agresivno i često, jer efekat zagušenog news feeda jednim brendom vrlo često navodi ljude na odjavljivanje sa fan strane ili sakrivanja naših statusa čime sav trud oko zadobijanja korisnika pada u vodu.

Story fan strana i broj poseta sa Facebooka

Na gornjoj slici vidimo primer časopisa Story i njegove brend ekstenzije sajta Story.rs koji na mesečnom nivou dobije preko 40.000 poseta sa Facebooka. Brend je u trenutku pisanja rada imao oko 7.500 fanova na Facebooku, a nova obaveštenja se objavljuju u intervalu od sat vremena čime se postiže da veći broj fanova pogleda svako obaveštenje ali i ostavlja dovoljan vremenski period između 2 objave da ne iritira korisnike. Danas strana ima preko 20.000 fanova (ili bolje reći lajkera obzirom na promenu imena) i verujem da su ove brojke znatno promenjene.

Zaključak

Sve navedeno danas čini Facebook nezaobilaznom lokacijom za korporativni nastup na Internetu. Od vremena i novca koji se uloži u nastup na istom zavise i rezultati a ono što je sigurno je da je platforma ta koja će nam pomoći da u tome i uspemo. Ograničenja gotovo da ne postoje a ako budemo dovoljno originalni i poštujemo “pravila igre” sigurno ćemo biti i primećeni i to će korisnici znati da cene.

Napomena: Koristim uglavnom termin fan strana jer se on nekako ustalio među ekipom i ako je pravilan naziv Facebook strana. Isto važi i za fanove odnosno lajkere. Mislim da forma i nije toliko bitna i da ćete razumeti o čemu se radi, ali eto čisto da napomenem da nisam toliki n00b :D

1. Uvod
2. Evolutivni razvoj Interneta
3. Web 2.0 koncept
4. Korporativni nastup na društvenim medijima – Uvod
5. Specifičnosti nastupa na društvenim medijima
6. Korporativni blog kao element nastupa na društvenim medijima
7. Facebook kao element nastupa na društvenim medijima

“IDEMO U EVROPU SA NAŠIM IDENTITETOM”

Te reči je danas, na koalicionom skupu, izgovorio “prvi čovek Srbije” (pod navodnicima stoje reči B92), što bi značilo da postoji i poslednji čovek Srbije. Taj poslednji čovek sam zasigurno ja, jer ja nemam našeg identiteta, niti želim sa nečim takvim da idem u Evropu. Najradije bih u Evropu otišao sa kartom u jednom pravcu, bežeći upravo od tog našeg identiteta.

Da se odmaknem malo od ovog jalovog egocentrizma i posvetim sažetku floskule srpski identitet – u jednu reč. Ta reč bi morala da bude NEPRISTOJNOST. Druge nema. Iskrena mržnja prema bližnjem svom (Mađarima, Šiptarima, Muslimanima, Crnogorcima, Makedoncima, Bugarima, Rumunima, Hrvatima), bez blama, ponosno i kako već treba da bude i kako je, jelte, red i kako već sam bog zapoveda. Iskrena netrpeljivost prema drugačijima koja ide dotle da čak i bradonje stradaju, a da ne govorimo o lezbejkama, pederima, crncima, onima koji nose indijske marama (talibani) i OSTALIMA. Iskrena agresivnost i vandalizam prema svakome (saobraćaj) i svemu (kante za smeće, znakovi, zidovi, autobusi, semafori). Iskreno nepoštovanje i uvažavanje zakona i najosnovnijeg reda (osim onih – tog treba ubiti, tući dok se mrda ili odseći mu q, ruku ili glavu). Iskrena vera u ispravnost svojih pobuda, tvrdoglavost, nespremnost za promene i saznanja, nepismenost, zatvorenost, zatucanost, formalizam, paušalnost, zavist, sujeta, oholost, ponos.

Identitet. Zar treba neko da umre (Tito, Pavle) ili bude ubijen kao pas (Đinđić), pa da ponosni vlasnici našeg identiteta stanu u pogrebnu povorku, preispitaju se u zastrašujućoj tišini, dok im glavama odjekuju prazne reči kojima se zavetuju i savetuju, pa da im niz toliko spominjani OBRAZ poteče topla suza ljubavi, solidarnosti i saosećanja koju inače trigeruje treća ili četvrta čašica potegnuta preko ozbiljnog razgovora o stanju nacije i malog čoveka na nekom dečijem rođendanu, slavi, svadbi ili u nekom magacinu.

Opasna stvar taj identitet. Ako se gradi, neguje i bustuje na način kako se to čini u ovoj zemlji, sva je prilika da ćemo završiti u kolektivnoj opseni, sretni u toplom smradu Šojićevog humora, ponosni na sebe, podsmehujući se drugima, tuđem, stranom i nepoznatom.

Još nešto. Krajem devedesetih godina prošlog veka, kad su Srbi svoj identitet šetali po segedinskim Korama, Teskoima i budimpeštanskom aerodromu, u Segedinu se naplaćivao parking. E sad, da Srbin ne bi platio parking, on bi se odmah po zauzimanju mesta bacio u potragu za kaznom koju je policija zadenula nekom neplatiši za brisač. Tu kaznu bi Srbin jednostavno premestio ispod brisača svog vozila i tako pokazao neprejebivu crtu svog identiteta – lukavost. Kada bi kontrola obišla parking, videla bi da je srpski automobil već kažnjen, i naivno (glupavo, kao što to već rade Mađari) ne bi proverili da li se brojevi sa tablica slažu sa onima na uplatnici.

Sva je prilika da ćemo i na državnom, političkom nivou, Evropskoj Uniji podmetnuti jedno takvo kukavičije jaje u vidu našeg identiteta, ali je isto tako istina da za to neće više niko mariti suočen sa propašću elitističkog birokratsko/korporacijskog konglomerata u koji EU metastazira.

Postavio: Zoran Trklja November 28th, 2009 pod Blogovi.

Send article as PDF to

U prvom dijelu članka koji će vam olakšati procjenu kvalitete i prodajnog potencijala keyworda i fraza za vaše online poslovanje objasnili smo kako se kreira SEO tablica.

Bilo bi idealno kada bi ovaj tekst mogao da stane u jedan tweet, ali avaj. Moraćemo ovako. Ovih nekoliko blogoispada što slede možete posmatrati kako god želite. Možda će ih neko prepoznati kao kritiku, kao prozivku, kao hejt, ili neki malecki tutorial. I don’t give a damn.
Dakle… Krenimo redom.

Nambr uan: #FF

Ima li lepšeg osećaja, nego kada osvane petak, a vi se ulogujete na Twitter. I, naravno, kao svaki ego-manijak prvo overite „mentions“. I onda gledate te silne tvitove u kojima pored vašeg cenjenog nadimka stoji #FF. Ili #PP. To mu izgleda dođe kao neki orden, šta li. A tviteraš voli da bude okićen kao general Crvene armije kada su #FF mentionsi u pitanju. Nije sramota biti tašt. Ali je problem što se #FF-ovanje u lokalnoj tvitosferi svelo na ono „ja tebi vojvodo, ti meni serdare“.

Ljudi, mi smo mala zajednica. Svi se znamo, svi se međusobno pratimo. Ne razumem svrhu #FF-a, osim ako se ne skreće pažnja tvitosfere na neke nove, neafirmisane i nedovoljno praćene tviteraše. Glupo je da se međusobno prozivamo svakog petka, kada se već pratimo. A s tim u vezi:

Nambr tu: RT

Ima još jedna stvar koja mi „skače po džigerici“. Recimo, X, deo škvadre, aktivan tviteraš, objavi nešto. Nebitno šta je u pitanju, informacija, link, blog. I onda skoro cela škvadra počne da retvituje. OK, ’ajmo redom. Prvo, već se svi pratimo. Pre nego što rešiš da copy&paste-uješ X-ov tweet, i samo nalepiš RT ispred, razmisli da li je to zaista neophodno, tj da li misliš da smo mi ostali ćoravi, pa nam je promakao originalni tvit? Ako smatraš da je neophodno, ili želiš da naročito skreneš pažnju na taj tvit, onda iskoristi dugme „retweet“ koje su izmislili mudri ljudi iz Twiter HQ-a i smanji šum na timeline-u.

Ali neeeee… svi mi volimo mentions, zar ne? Šta mi vredi što će tamo neko da me retvituje, ako ja to ne vidim u svom timeline-u i međ’ mentions-ima? Stvarno? STVARNO?

Nambr tri: celebrity RT

OK, već je davno apsolvirano da se prdež celebrity face najglasnije čuje, zato što ga svako retvituje. Vau, Coelho je napisao ovo, kako je on mudar, sad ću da ga retvitujem! Dokazati da pored tvitovanja umem i da čitam beletristiku! I tako ću se pridružiti hiljadama onih koji će takođe da ga retvituju! Ah, to zajedništvo, taj duh retviteraškog Twittera! Kakav bljuv i ogav.

Daleko od toga da sada zauzimam neprincipijelan stav i pljujem sam koncept praćenja Twitter naloga poznatih ličnosti. I sama pratim nekoliko njih. Evo, recimo, pratim Lily Allen. Ali to ne znači da ću da retvitujem njen tvit o tome kako je svog psića vodila kod bihejvioriste, i kako je isti zaključio da su druge kučke ljubomorne na njeno mezimče. Pa šta? Koga briga?

Nambr for: akcijašenje

Da se razumemo, [hitno] ili [urgent] bi trebalo staviti u metalnu kutiju, poklopljenu tankim slojem stakla, pored koga stoji napomena: „koristiti u krajnjoj nuždi“. Kao kada je nekome frka na timeline-u (zdravlje, krv ili novac za operaciju, lekovi, nestala lica i ostale stvari koje predstavljaju vanredne događaje koji zahtevaju urgentnu pažnju i akciju tviteraša). Za sve stvari manje važnosti, koristite „please RT“ na kraju.

Što se globalnih akcija tiče, batalite me sa raznim twibbon-ima, čestitanjima rođendana Mandeli i ostalim glupostima. Šta, hoće li vaša promena avatara na Twitteru zbog zemljotresa na Haitiju promeniti nešto? Ne. To će samo pokazati jednu stvar, a to je, da citiram Jewel: „You were fashionably sensitive, but too cool to care.”

Nambr fajv: corporate tweets

OK, nemam ništa protiv da pratim “korporativni” tj poslovni nalog kakve firme na Twitteru, naprotiv. Ali nekako volim da znam da iza tog naloga nije bot, već živ čovek od krvi i mesa (to se valjda podrazumeva, LOL) koji će rado da vam izađe u susret i odgovori na svako pitanje koje imate. S tim u vezi, da ne ispadne da je ovo hejt-blog, moram da pohvalim tri naloga: @wtfjeans, @adriahost, @HBOAdria . Ima ih još, ali ova 3 predstavljaju izuzetne primere kako treba tvitovati za posao.

Nambr siks: gradonačelnici

Tvit da je Pera Perić postao „mayor“ neke picerije u nekom gradu u kome nikada nisam bila mi uvek ulepša dan. To saznanje je nešto što se ne može kupiti novcem. Irony mode: OFF. Taj tvit bi ostao arhiviran u nekoj fioci velikog mozga da sadrži kakvu dodatnu informaciju, tipa „odlične veganske pizze“ ili „lasagne su uber-bljuv“. Ovako – who cares? No, really, WHO CARES? I, konačno…

Nambr sevn: unfollow

Logičan završetak ove priče. IMHO, unfollow je sjajna stvar, bio on privremeni ili definitivni. Brate, sestro, ako ti se ne dopada kako neko tvituje, unfollow i gotovo. Maločas sam napravila mini „seču knezova“, a pokolj još uvek nije gotov. Ovo je tek prva eliminaciona runda! Be afraid, be very afraid!

Na kraju, jedna bitna napomena: ceo ovaj tekst sam napisala iz prostog razloga što je Twitter prepun sjajnih likova. Molim da svaka kritika bude shvaćena kao dobronamerna, pošto ono što ne valja nikada u životu nisam kritikovala ad hominem, već sam se trudila da sagledam u širem kontekstu. Šum na Twitteru sam po sebi uopšte nije loša stvar, ali ako ima smisla. Ne smeta mi ni chatovanje preko timeline-a, komentarisanje događaja, emisija, sportskih prenosa… (Naravno, ukoliko neko preko računara pusti tweet u fazonu „Šta je sinoć uradila Zvezda?“ ili neki sličan biser, dobija momentalni unfollow. Ako umeš da pustiš tweet, a ne umeš ili te mrzi da koristiš google, ne znam o čemu možemo da pričamo, jel’ tako?).

Šum je odraz naše ličnosti. Nismo valjda svi spammeri?

A ako ste se slučajno osetili nelagodno tokom čitanja ovog teksta, poslušajte Carly sa početka. You’re soooo vain… I bet you think this blog is about you, don’t you, DON’T YOU?

- I, šta ćemo sad?!! - Kako to mislite? - Pitam vas, šta ćemo sad?!! - Pa ja, doktore, stvarno ne znam. Još uvek me sve boli i imam tremu i baš sam se izgubila.. izvinite… - Nemojte vi meni da se izvinjavate i malo se priberite. Nemam vremena da se bakćem s vama. Čekaju me i drugi pacijenti. [...]

[tweetmeme][fbshare]

Ekipa ‘centra digitalne fotografije’ Fotozona.biz pokrenula je zanimljiv novi projekt. Rent-a-foto omogućuje iznajmljivanje fotoaparata, objektiva i pripadajuće opreme i to na dan, dva dana ili tjedan dana. Koliko vidim u ponudi su samo uređaji tvrtke Pentax tako da je jasno da ova kompanija ima prste u projektu Rent-a-foto.

Na stranici projekta možete preuzeti cjenik koji, koliko se meni čini, nudi podosta povoljan najam foto opreme.

Ovako kaže službena objava za medije:

S veseljem objavljujemo informaciju o novoj, u Hrvatskoj jedinstvenoj usluzi unajmljivanja fotografske opreme. Rent-a-foto omogućuje korištenje različite foto opreme bez velikih investicija. Na taj način predstavlja praktično i ekonomično rješenje, bez rizika, a s mnoštvom prednosti. Bilo da su amateri ili profesionalci, fotografi putem rent-a-fota mogu isprobati nešto novo, snimiti fotografije kakve trebaju, kada trebaju i zbilja uživati u onome što vole.

Što radite kada vam nešto zatreba na dva dana? Unajmite! Ono što je do sada u Hrvatskoj bilo moguće sa autima, knjigama, skijama i drugom opremom, sada je moguće i u fotografskom svijetu.

Različite su situacije u kojima se javlja potreba najmom foto opreme- kod profesionalaca to je situacija u kojoj imaju zakazan shooting, a nedostaje im specifičan objektiv, kod hobista je situacija u kojoj njihov prijatelj sudjeluje na sportskom natjecanju, a oni to žele kvalitetno ovjekovječiti. Dio korisnika rent-a-foto usluge samo želi prije kupnje isprobati fotoaparat za koji će izdvojiti veću svotu novaca. Velik dio ljudi se ne smatraju fotografima, ali ipak se s putovanja žele vratiti sa zaista dobrim podvodnim ili panoramskim fotografijama. Brojne tvrtke koriste usluge najma foto opreme kako bi obilježile poslovne uspjehe, a svoje proizvode ili zaposlenike prikazali u najboljem fotografskom svjetlu. Za sve fotografe važno je jedno – jednostavnost i prihvatljivost najma kako bi ostvarili zadovoljstvo u fotografiranju.

U ponudi rent-a-foto usluge nalazi se fotografska oprema za hobiste i profesionalce, a unajmiti se mogu DSLR aparati koji snimaju HD filmove, vodootporni kompaktni fotoaparati, profesionalni objektivi, stativi, ruksaci, bljeskalice, i ostala dodatna oprema potrebna za jednodnevno, dvodnevno ili cjelotjedno bavljenje fotografijom.

Zanimljivo je da je ova vrsta usluge u svijetu uobičajena, no u Hrvatskoj ju do sada nije bilo moguće naći. Korištenje rent-a-foto usluge vrlo je jednostavno, a vremenska duljina najma raznolika. U Zagrebu fotografsku opremu možete unajmljivati u centru digitalne fotografije Fotozona, a očekuje se i proširenje prodajnih mjesta na druge lokacije u Hrvatskoj. Rent-a-foto je prepoznat kao dobra ideja od strane vodećih brendova fotoaparata poput Pentaxa, a podršku su dali i drugi proizvođači kvalitetne fotografske opreme. Više informacija o rent-a-foto, jedinstvenoj usluzi ove vrste u Hrvatskoj, možete potražiti na web stranici www.rent-a-foto.com.hr.

Do sada smo se bavili sadašnjim vremenima u engleskom jeziku (samo malo, doduše, ima tu još puno posla - vidi pod Tenses, Osnovna vremena), pa je vreme da se odlučimo kojim putem sada.

Ja sam za to da kremeno u prošlost i da vidimo koja sve to vremena postoje u engleskom jeziku za izražavanje prošlih, tj proteklih dešavanja.





Sad ćemo obratiti pažnju na ovu simpatičnu a i korisnu tabelu. Šta tu vidimo?
Svaki vid našeg postojanja, bilo da je u pitanju prošlost, sadašnjost ili budućnost, može se izraziti na više načina i za to možemo koristiti adekvatna vremena.

Konkretno prošlost - Past može biti prosta -Simple, ili trajna, radnja traje izvesno vreme u prošlosti - Progressive ili Continuous
ili može biti završena u prošlosti - Perfect.

Ali da idemo redom.(Ovo je osnovni pregled, detaljnije o svakom vremenu u nekim drugim postovima)

Past Simple Tense je vreme koje koristimo uglavnim kada znamo kada se neka radnja desila u prošlosti, nebitno je da li smo pojeli sladoled juče, pre 3 dana ili pre 2 minuta. Suština je da je bilo neke akcije, da je ona gotova i da mi znamo kada se ona desila.

Vreme u svom nazivu ima Simple, znači u potvrdnom obliku nema pomoćnog glagola, samo glagol i nastavak -ed
.
Prosto, nema šta, ali tu je radosti kraj, pošto postoji jedna grupa glagola, koji se nazivaju Irregular Verbs i koje se moraju naučiti uglavnom napamet.



Present Perfect Tense se na našoj tabeli nalazi sa ostalim sadašnjim vremenima, tako se i zove.

Glavna fora po kojoj ćete znati kada da upotrebite ovo vreme, koje je u suštini prošlo, je sledeća:

Radnja se desila u prošlosti, ali nije definisano kada (vidi ponovo gore Past Simple).
Znači izjave tipa : izgubio sam klučeve, pojeo sam sladoled, prošlost bez konkretne vremenske definicije, na pravom ste mestu, to je Present Perfect Tense

I have eaten a peanut butter.

Vreme je složeno, dakle gradi se od prezenta pomoćnog glagola to have (eto odgovora otkud present u nazivu ovog prošlog vremena) i Past Participle, gl. glagola.

Past Participle kod pravilnih glagola se dobija tako što dodamo nastavak -ed, kod nepravilnih, otvori spisak, lepo piše pa nađi.

Past Perfect Tense ista fora kao prethodno, gradi se od prošlog vremena pom.gl. have i Past Participle gl. glagola.

Upotreba za radnju koja se desila pre neke druge radnje u prošlosti:

He told us that the train had left.

Voz je otišao pre 2 sata a on nam je to rekao pre sat vremena.

Past Continuous Tense - prošlo trajno vreme je za radnju, koja je trajala izvesno vreme u prošlosti.

It was snowing yesterday.

Pravi se isto kao Present Continous samo što je glagol to be u prošlom vemenu a gl.glagolu se doda nastavak - ing.

Eto, šta je tu komplikovano, prosto kao pasulj, zar ne :-).

Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4 st1\:*{behavior:url(#ieooui) } /* Style Definitions */ table.MsoNormalTable {mso-style-name:"Table Normal"; mso-tstyle-rowband-size:0; mso-tstyle-colband-size:0; mso-style-noshow:yes; mso-style-parent:""; mso-padding-alt:0in 5.4pt 0in 5.4pt; mso-para-margin:0in; mso-para-margin-bottom:.0001pt; mso-pagination:widow-orphan; font-size:10.0pt; font-family:"Times New Roman"; mso-ansi-language:#0400; mso-fareast-language:#0400; mso-bidi-language:#0400;}

Petak popodne. Prvi dan vikenda u Dubaiju.

Prosli vikend sam radila i nakupilo mi se mnogo umora.

Danas sam se probudila u 11. Mesecima nisam spavala do 11. Kakva carobna promana.

Sedim na terasi i citam knjigu. Kratke price. Moja omiljena forma. Zivoti i sudbine. Price i pricice na samo nekoliko strana sitno kucanog teksta.

Prijelo mi se slatko. Ni jedna cokolada sveta ne moze da utoli ovu zelju za slatkim koju osecam.

Odlazim u kuhinju i bunarim po malom frizideru.

MAMIN PEKMEZ!

Setila sam se da mi je mama spakovala pekmez. Bila sam u Srbiji nedavno. Samo 3 dana. Proletelo je brzo i bila sam sva pogubljena. Kada je trebalo da krenem nazad, mama me je spakovala. Prvi put posle mnooogo godina opet mi je pakovala kofer.

Opustila sam se i prepustila mastanju. Sta li cu naci kada otvorim moj veliki crveni kofer. Sta li mi je draga mamica spakovala. Kakva cuda i djakonije. Kakva iznenadjenja i suvenire. Detalje i sitnice iz moje sobe u Beogradu, da me podsecaju na kucu. I stvarno, divno me je spakovala. Sada moja soba u Dubaiju malo podseca na sobu u Beogradu.

Pekmez. U koferu sam nasla nekoliko teglica raznih boja. Na svakoj je nalepnica sa natpisom od koje je vocke i koje je godine pravljen. Spakovala ih je u malene teglice od beba Ninine hrane. Namerno tako, da moze lako da ih posalje meni u Dubai. Puno malenih teglica raznih ukusa i nalepnica. Otvorila sam tamno ljubicastu sa natpisom “Kupina 2010”. Mamin rukopis.Krasnospis. Vec znam da cu teglice cuvati na nekom posebnom mestu kao malene relikvije i suvenircice iz mog Beogradskog spajza.

Izbegavam hleb u poslednje vreme. Gadnog je ukusa i pun zacina. Ne mogu vise to da jedem. Uzimam pekmezic i jedem ga kasicicom.

Topim se od srece.

Najlepsi pekmez koji sam ikada probala. Savrseno sladak i mekan. Kupine su ostale cele.

Zamisljeno zvackam pekmez i mastam o tim carobnim vockama.
Rasle su negde u Srbiji.Onda ih je ubrao vredni seljak i odneo na pijacu. Moja divna mamica ih je kupila i donela kuci. Skuvala je pekmez i spakovala ga u posebne malene teglice. Samo za mene. Zamisljam mamu kako priprema slatkis sa puno ljubavi. Sigurna sam i puno sete jer joj nije lako sto nisam tu. Osecam u svakom zalogaju toliko toga.

Sunce u kupinama, slatki C secer u kristalu, mirise nase kuhinje i drvene varjace. Miris moje mame.

Ovaj pekmez je dragocen. Zamisljena sam pojela pola teglice. U glavi mi se vrte neke reci i misli. “Ovo je hrana za dusu”.

Odlazem teglicu nazad u frizider i pomalo setna odlazim nazad na terasu da citam kjigu.

Usput saljem mami poruku da je volim. Razmisljam o daljini. Nekada mi bas bas puno fale. Nekada mi bude bas tesko sto zivimo daleko, na drugim kontinentima.

I sada dok pisem tesko mi je. Danas je neki cudan dan. Osecam mirise moje kuce u Beogradu. Pekmez me je vratio tamo. Sada nemam osecam da sam tako daleko. U mislima sam kod kuce. Tako mi i mirise...

Gradska biblioteka "Vladislav Petković Dis" je u junu 2010. objavila 16. broj stručnog časopisa za bibliotečko-informacionu nauku "Glas biblioteke". Ovaj broj za 2009. godinu sadrži 15 priloga bibliotekara iz čitave Srbije i, što je veoma značajno, iz različitih tipova biblioteka (iz nacionalnih, univerzitetske, visokoškolske i javnih biblioteka), na ukupno 230 stranica. Za izbor sadržaja koji se nalazi na stranicama časopisa zaduženi su, zajedno sa redakcijom, urednik Marija Orbović i glavni i odgovorni urednik Danica Otašević. Rezimee na engleski jezik prevodi Milutin Orbović, dok je izgled časopisa poveren „Grafici Jureš“. Svaki rad je sa UDK brojem, rezimeom, sažetkom i ključnim rečima na srpskom i engleskom jeziku. “Glas biblioteke” je rezime dešavanja iz struke izloženih u šest rubrika: Mrežа, Ugao, Nasleđe, Pogled, Bibliografija i Izveštaj. Za oblast digitalizacije i digitalne biblioteke od značaja je uglavnom prva rubrika Mreža, u kojoj su objavljena tri značajna i zanimljiva rada. Tekst Bogdana Trifunovića i Aleksandra Vukajlovića pod nazivom "Upravljanje informacijama u procesu digitalizacije bibliotečke građe" zasnovan je na iskustvu iz prakse i pokušaju da se informacije koje su uglavnom „razbacane“ organizuju u uređene sisteme. Radom je prezentovana primena softverskog sistema u Gradskoj biblioteci „Vladislav Petković Dis“ značajnog za potrebe digitalnih dokumenata i kompletan proces digitalizacije. "Sadašnji i budići korisnici veba u bibliotekama" tema su teksta Vesne Injac-Malbaše (Narodna biblioteka Srbije). Ovaj interesantan istraživački rad upoznaje nas, između ostalog, sa zanimljivom studijom o potrebama i navikama takozvane Google generacije i neophodnim pravcima budućeg razvoja biblioteka i bibliotekarstva. Studija preokreće opšte verovanje da su mladi rođeni posle 1993. godine informaciono najpismenija od svih dosadašnjih generacija... Kao jedan od pokretača inicijative za osnivanje Nacionalnog centra za digitalizaciju, Matematički fakultet u Beogradu danas se izdvaja po originalnom rešenju svoje digitalne biblioteke - riznice matematičkih nauka, namenjene svim ljubiteljima ove oblasti. Od prvih digitalizovanih knjiga do danas govori Tamara Butigan-Vučaj (Narodna biblioteka Srbije) u radu "Matematika za sve: Digitalna biblioteka". Tokom 2010. godine biće objavljena i elektronska verzija ovog broja časopisa, a informacija o tome naći će se na stranicama bloga.

14 dana prođe relativno brzo, pogotovo ako ste, kao mi, manje više stalno u nekom pokretu. Tuniška avantura je bila savršena. Dokazali su oni što znači biti turistička destinacija, mnogi naši vodeći ljudi turizma bi mogli štogod i naučiti od njih, a ne ih gledati kao neprijateljsku konkurenciju. I naravno, iznenadila me, pomalo ugodno, “količina” [...]